A sad malo o materijalima

Eto za početak KAMEN :)

Uvod

   Prirodni kamen cijenimo zbog njegove trajnosti i lijepog izgleda. Impresionira nas u ostacima veličanstvenih megalitnih kultura, u egipatskim piramidama ili piramidama plemena Inka kao i u mermernim kipovima grčkih i rimskih božanstava. Iznenađuje nas u indijskim svjetilištima, uklesanim u žive stijene, u japanskim vrtovima sa promišljeno raspoređenim kamenjem, kao i u kamenim čipkastim klesarijama Maorskih palata i gotskih crkvi…  Poznajemo ga iz ruševina starih kuća i gradova, gde polu-ispran ,odoleva vijekovima i čeka na ponovnu ugradnju.

  

Kamen kao hiljadama godina star građevinski materijal…

   Kamen je vječan materijal. To dokazuju brojna zdanja iz prošlosti, koja su se očuvala upravo zahvaljujući njemu. Pogled na grčki hram ili rimske ostatke uvjek u nama pobuđuje poštovanje prema kamenu. Medjutim, pazljiviji pogled na kamene predmete nudi nam i objašnjenje za njihovo trajanje. Spomenuta zdanja, izrađena su od masivnog kamena, kakav se danas rijetko primenjuje.

   Današnja upotreba kamena se, u vecini slucajeva svodi na kamene obloge kojima oblažemo podove, zidove, stepeništa, stubove i druge arhitektonske elemente, a mnogo redje na upotrebu kamenih masiva.

Prirodna Ljepota

   Pri odluci za ugradnju prirodnog kamena često pomaže činjenica da je to prirodni materijal, koji se ne odlikuje samo svojom trajnošću, već i lijepim izgledom. Ljepota nije nužno povezana sa poliranim povrsinama , jer su današnje mogućnosti površinske obrade kamena vrlo raznolike. Ponovo su u trendu neke od starih tehnika obrade kamena, kao sto je stokovanje, bunjanje, canovanje, cizeliranje, cetkanje, pikovanje, I slicno, mada , ako se pogleda celokupna istorija arhitekture, te obrade nisu nikada ni bile potpuno zaboravljene. Najčešće savremene tehnike grube obrade sirovog kamena su peskarenje, brušenje i grebanje(canovanje i cizeliranje). Tako obrađene površine nisu klizave i otporne su na atmosferske prilike zbog čega su prikladne za sve vrste spoljnih horizontalnih i unutrasnjih vertikalnih površina.

Raznolikost prirodnog kamena

   Postoji više vrsta prirodnog kamena, podobnog za dalju obradu. Radi jednostavnije klasifikacije dijelimo ih na: Granite , Mermere, Pescare, Kvarcite i Argilosiste.

Graniti su stijene nastale kristalizacijom MAGME(usijane mase unutar Zemljine kore), i zbog nacina nastanka i hemijskog sastava koji cini uglavnom kvarc i alumosilikati, njihova svojstva su velika otpornost na habanje, nizak stepen upijanja vode i velika pritisna cvrstoca. Zbog toga se granitne ploce koriste za objekte visokih tehnickih zahteva.

Mermeri su karbonatne stijene, nastale metamorfisanjem krecnjaka. U ovu grupu materijala srodnu po tehnickim i vizuelnim odlikama ubrajamo mermere, travertine, krecnjake, (limestones) i plocaste materijale krecnjackog sastava . Oni se odlikuju nesto slabijim tehnickim svojstvima od granita, ali su zato neuporedivo lepsi za primenu u zivotnom okruzenju, zbog svoji toplih boja i struktura. U grupu karbonatnih materijala spada i SIGA, ili SEDRA, ili BIGAR, materijal koji nastaje na vodopadima i odlikuje se velikim brojem supljina. Ovaj materijal se u sirovom stanju obradjuje obicnim metalnim testerama, a posle susenja, rekristalise i dobija cvrstocu slicnu travertinima. Izuzetno je lijep i primenjivan u istoriji u sakralnoj arhitekturi.

Pescari su stijene nastale kompakcijom(sjedinjavanjem i vezivanjem) zrna pijeska. U zavisnosti od veziva koje cini osnovu pescara, cesto mogu biti po svojim tehnickim osobinama bliskiji granitima nego mermerima. Odlikuju se zvog visoke kolicine kvarca, odlicnom otpornosti na habanje, a boje im se krecu od hladno bijele, preko bez i zute, do tamnih braon nijansi.

Kvarciti su stijene nastale promenom granita, pod pritiskom, tako da cesto imaju plocastu strukturu, pa se i koriste u vidu prirodno cijepanih ploca. Odlikuju se izuzetno visokim tehnickim karakteristikama, boljim od granita, i pojavljuju se u citavom spektru boja. Masivni kvarciti, koji se rezu i poliraju, su redji.

Argilosisti, ili skriljci- krovni skriljci, nastaju promenom glinenih slojeva, pod uticajem granitnih masiva u zemljinoj kori. Mogu biti raznih boja, od svetlo metalno sive preko braon do crne boje, kakvi su najcesce i u primjeni. Karakterisu se lakom cjepljivoscu, tako da se od njih vijekovima prave krovni pokrivaci, visokog kvaliteta.

Svakako treba spomenuti i porfirei tufove vulkanske silikatne stijene visokog stepena poroznosti, ali i visoke cvrstoce  koji su vrlo omiljeni kod uređenja spoljnih površina.

Primena prirodnog kamena, prema nameni:

   Graniti su kompaktni, cvrsti, otporni na habanje, I ima ih u svim bojama. Zbog toga su primenljivi u svim slucajevima, koje postavlja moderna arhitektura. Otporni su cak i na “kisele kise”, zbog svog silikatnog sastava. Ono sto je vazno napomenuti je da sto je granit tamniji, specijalno kada je u pitanju “Assoluto Nerro”, on je manje otporan na habanje, zbog manjeg sadrzaja kvarca. Tako da u arhitektonskom sagledavanju povrsine, takve materijale treba izbegavati u zonama visokog saobracaja, jer ce brzo izgubiti “glossy” polituru.

   Mermeri su mekši i manje otporni od granita pa su zato manje primenljivi za spoljno horizontalno oblaganje, Veoma su prikladni za izradu unutrašnjih podova, zidova, obloga i raznih masivnih dekorativnih elemenata (stubova, kamina, posuda…).

   Travertine prepoznajemo po supljinama koje mogu zauzimati i do 30 posto mase kamena. Za njih je karakteristicno da se mogu rezati paralelno slojevitosti i taj izgled se zove “CROSSCUT”, ili upravno na slojevitost  “VEINCUT”. Supljine im mogu biti nezapunjene ili zapunjene cementnim ili poliesterskim punilom. Zbog dobrih izolatorskih (toplotnih i akustičnih) svojstava koriste se za obloganje fasada i unutrašnjih zidova. Današnja tehnologija nam omogućava da travertin možemo koristiti i kao podnu oblogu u enterijeru i eksterijeru. Travertini su u glavnom svijetlih - bez boja preko žutosmeđih, ali mogu biti i tamniji (crveni, smeđi , zeleni).

   Krecnjaci su materijali slabijih tehnickih svojstava od mermera, ali mogu naci primenu u svim spoljnjim vertikalnim i unutrasnjim vertikalnim i horizontalnih povrsinama. Za krecnjake Travertinei Mermere, kao i uostalom za sve ostale materijale preporucujemo povrsinsku zastitu materijalima na bazi teflona. Ova zastita omogucava otpornost na flekanje i omogucava jednostvnije odrzavanje.

   Porfire i kvarcite pre svega koristimo za popločavanje spoljnih površina. Imaju homogenu teksturu, a tonovi boja su sivozeleni, crvenosmeđi, ređe žutosmeđi i ružičasti. Porfiri mogu biti cijepani (nepravilnih oblika) ili rezani (pravilnih oblika).

   Pješčari su zbog njihove otpornosti upotrebljivi i u unutrašnjim i u spoljnim prostorima.

   Argilosisti se koriste za pokrivanje krovova, kao i podova i zidova u spoljnjim i unutrasnjim povrsinama.

Hvala vam...nadam se da tekst nije dosadan i naporan.........